Укриница

Ни путник ни намјерник неће и не може равнодушно проћи поред дивних споменика палим ратницима и жртвама у Другом, и Отаџбинском рату који украшава Ђукића Брдо и цијело ово мало, али сложно село. Такав примјер којим су пошли вјерујем да је риједак, ако није, чак, и усамљен. Идеолошке разлике у политици: "Србе на Србе" из Другог свјетског рата чије су жртве њихови очеви, синови, браћа, сестре, дједови и други сродници превазиђене су тим дивним спомеником. Украс свему је достојанствен споменик палим борцима и жртвама Отаџбинског рата 1991-1995. године са уклесаним ликовима који као да нам говоре како је све било.

Ко имало познаје нашу историју кад види овај лијепи примјер мјештана Укринице мора емотивно проговорити о истини, правди, миру и слободи коју смо тако скупо плаћали, али за кратко и сиромашно уживали због своје неслоге и пребројавања по овој или оној идеологији.

Велика је срећа да се у последњем рату Срби нису таборили у више табора. Сви су били на бранику одбране родне груде и свог простора од зле "кухиње" и превласти једног над другим народом. Ова поука скупо је плаћена у прошлом рату, па је и овај споменички примјер из Укринице путоказ за историју и будућност.
Наш народ каже: "Боље икад, него никад".

Ако су велику грешку направили наши претходници пишући о историји из прошлости ми је послије Другог свјетског рата нисмо смјели поновити. Касно смо почели прикупљати драгоцјене податке, а прерано писати историју. То је велика грешка, а још већа што све жртве на свим странама фронта нису евидентиране. Због тога се прецизно и не зна колико је жртава дала Југославија у Другом свјетском рату. То "Боље икад" укрњци су први схватили, а плод тога је заједничко спомен обиљежје жртвама безумних ратова. На темељу ових података историји и историчарима, кад за то буде вријеме, неће бити тешко да о нама и нашем времену кажу истину. Ту истину побједник, а ни поражени не може рећи, па зато мора да се скупе подаци, а исотрија пише кад вријеме "сазри"...

Овај лијепи примјер указује на ум и разум људи овог села. Док су у неким мјестима рушили постојеће споменике, а тиме и своју властиту историју, укрњци су кренули путем чувања и доградње историје исправљајући тако једну велику неправду из прошлости према својим најмилијим без обзира чије су то жртве и какве политике. Да је овако чињено кроз нашу дугу историју ми не би данас лутали за бројним изгубљним подацима. Они би били на споменицима, али споменике су увијек рушили освајачи или идеологија владајуће "авангарде".
Драги укрњци Ваши споменици су ваш украс. Поносите се тиме, јер заиста имате због чега. Хвала вам, искрено!