Младиковине

Тешки услови живота дуги низ година научио је наше људе сналажењу и животарењу. Посебну вјештину у томе изградили су људи у нашој планини. Многи су ове елементе сачували и до дан данас. Њихова је велика вјештина у свим погодбама и нагодбама које се најчешпе завршавају њима у корист, па колико толико, али на штету никако.

Младиковце је на сналажење принудио стари бег, који је био веома строг и прецизан у свим обавезама. Показао је то чврстим мјерама према Дујку Карпићу због прикривања приноса. избјегавања обавеза и пргаве нарави при разговорима и договорима са бегом. Уз све то имао је строгог субашу и десетара, који су прецизно биљежили свако зрно жита и друге приходе подложне кметовским обавезама. Младиковци су били на муци. Житељи неких села у околини зобали су прилично јавно, а они у Младиковини само по које зрно, али и то уз велики ризик. Док су други снопље крили у шумарке, поточипе, јарке, ендеке и вртаче строги бег и око субаше и десетара младиковце је у томе најчешће спречавало. Бег као бег понашао се беговски и строго по захтјеву и овлаштењу царевине, јер је штитепи царевину штитио и своје интересе.
- Помаже Бог, добри домаћине! рекао је кнезу младиковачком изненадни млади гост који стиже на беговом коњу пред његову кућу.

- Бог ти добро дао, честити младићу! љубазно је рекао кнез.
- Алах је мог бабу спремио на вјечни починак па ја дођем да вас обиђем и видим шта има и како сте!? рекао је дошљак.
- Бог му души добар био!? Него реци ти мени о коме је * ријеч? упитао је кнез, а већ је по лику препознао младог бега који је био на вишим школама док је стари бег тражио грам у грам све по реду и мало више., Добро је знао беговог коња и седло који су толико пута однијели препуне бисаге свакојаких поклона за Тешањ.
- Мој бабо је био ваш бег, па, ето, изненада је испустио душу и отишао да Алаху џевап оџевапи! рекао је млади бег.
- Искрено жалим, искено, млади ефендија! Ја сам кнез и у име цијелог села упућујем Вам саучешће и изражавам нашу дубоку жалост због преране и изненадне смрти нашег доброг ефендије рекао је кнез.
- Хвала ти кнеже! Баш ми је драго да сам на правом мјесту. Рахметли бабо ми је увијек говорио да си ти врло добар и паметан кнез и да се с тобом може људски диванити рекао је младић.
Кнез прихвати коња. Окупише се људи. Поче разговор о свему, а посебно о изненадној смрти бега тврдице, коју сви примише уз олакшање и захвалност Богу на великој услузи. Коња у шталу, а младог ефендију у купу, па на тенане ријеч по ријеч о жалости која је ожалостила младипа, осталу родбину и бројне кметове.

Младиковци су годинама омекшавали старог бега, али без велике користи. Само су успијевали измамити љубазнији осмијех и ништа више. Сада је нова прилика који они никако не би смјели пропустити. Сви су то знали, а кнез је на том задатку први био.
Стари фишкал лако је прочитао младог бега. Иако је био млад, школован, лијеп и паметан кнез је "пронашао пукотине" у њему и створио план кориштења шупљина. Сваки миг кнеза укупани и други гости су добро разумјели и своје понашање прилагођавали датом тренутку.
- Је ли по вољи кафица, честити ефендија? упитао је кнез.
- Може, може, кнеже и ракијица, ако је има!? одговорио је бег.
Ракија је стигла одмах, а кафа нешто касније. Наздравили су у част новог младог ефендије, али и за покој душе старог бега.
- Добро вече честити ефендија!? рекла је млада удовица која је ушла у собу са великим лопаром на коме је џезва и финџани за кафу.

- Бог ти свако добро дао, лијепа Младиковино! одговорио је бег мјерећи је од главе до пете као да тако лијепу и кршну жену никад није видио. Брзо је узео све мјере и пред очима видио жену високу и праву као јелику. као сир бијелу, па румену и слатку као бомбону.
Читајући бега као књигу Младиковци оцјењују да би се и њима могла осмјехнути срећа као и њиховим сусједима. Прва нада је ракија, а онда нескривено дивљење љепоти кухарице и служавке кафом.
Љубазан разговор, меза, ракија, вечера и удобно спавање одушевили су младог бега и навели на дубоко размишљање какс да се постави и оствари совје планове и жеље.
Рано су сви устали, па и млади ефендија. Љепотица је са пешкиром у руци и водом за умивање испред водице. Чека да се ефендија приближи и да му полијевањем омогући удобно умивање и још једном пред очи стави сву своју раскошност и љепоту. Све то она ради по задатку и на опште одобравање кнеза и осталих домаћина, јер таква прилика се не смије пропустити. Бег се мора омекшати за добро свих, па макар цијена тога била и висока.


Кафа, ракија и доручак стигли су од љепотанке, која се увијало и љуљушкала као лађа на тихом таласу. Млади ефендија није скидао очи с ње.
- Ја морам даље, а тебе молим кнеже, ако имаш каквог хитрог и честитог момка да мојој мајци однесе: масла, кајмака, сира, јаја, меда и једну ћурку, ако имате, ја ћу платити колико кошта рекао је бег.
- Има, има, како нема, честити ефендија! Сад ће Јовика на коња, па у Тешањ. А платити велиш!? То ми ни говорити немојте, јер ваш рахметли бабо је много заслужио код нас, па зар ми не би могли жртвовати једну бибу као поклон честитој беговици рекао је кнез.
Дупле бисаге су брзо биле пуне. Јовика се као чигра баца Зекану на плећа и креће у Тешањ. Бег одлази према Влајићима сређујући утиске и даље стварајући планове за будућност.


Млади бег је прогутао удицу, па ево ти га сваке седмице у Младиковине. Искрено и отворено водио је разговоре са кнезом, али и са свим кметовима. Причао је досјетке, и шалио се на врло згодан и забаван начин. Добра меза и ракија биле су му много драге. Будно испод ока пратио је кретање женског свијета, а кад наиђе Јела вита боју лица мијења и гледа као мачак у сланину. Ипак, опрезан је. Не говори ништа, јер не зна чије су то кћерке које се око кућа крећу и увијек нешто раде. Има праву мјеру у свему.
Сваки његов долазак био је и Јовикин одлазак за Тешањ старој ханумици са товаром поклона.
Дани су пролазили. Кнез је добивени задатак морао обавити успјешно, па како знаде. Млади бег мора подлећи и попустити кад су обавезе у питању. Млада удовица има посебан задатак: очарати бега и сачувати образ. Она као да је била Богом дата за тај задатак и све је чинила плански и прецизно да је постала прави мамац за око, срце и душу младог ефендије.

Послије више посјета и разговора утврдииЈе да једну седмицу стару беговицу млади ефендија доведе у госте, јер послије туге и жалости за њу би то било корисно рекао је домаћин. Бег тај приједлог усвоји и већ слиједећег понедељка младиковачки гости су: стара ханума, бег и субаша недељу дана. Та седмица је била седмица непрекидног славља. Свима се то допало, па су такве посјете понављане. По договору, Јовика је морао редовно уторком бити у Тешњу са оним основним намирницама потребним за бегово домаћинство.
Кнез је на питања бегу објаснио да је лијепа Младиковка изненада у првој седмици брака остала без мужа, а да је својим умом, љепотом и навикама стеченим од родитеља надмашила све женскиње у тешањској нахији. Бег је при пићу стално понављао: "Штета, штета, велика штета, онаква жена, па без мужа!?
Једне вечери сви су били расположени, а млади бег је прешао чизу, па је неконтролисано рекао "Наспи ми још једну, Младиковино моја, па макар отишао на хирајет! Из твоје бијеле ручице ми је некако слатка, па и кад би отров била.." Младиковина се ђаволски шепури, окреће, савија,исправља и просто лебди у ваздуху да би што успјешније и на опште задовољство што више омекшала младог ефендију.
Млада удовица добила је посебан задатак за дан жетве.

Стотине жеталаца је на њивама. Година је родила, али не зна се каква ће бити идућа. Бега, субашу и десетара треба држати даље од њива, Младиковка ради као сат. Богату мезу прати велика, као лимун жута плоска десетогодишње мађарке, која затвара очи свима. Кнез је ту да припомогне и главна стопаница. Сви остали су на њивама. За софром су по беговом наређењу субаша и десетар.
-Добри су ово људи! Видите само ову моју Младиковину! Такве нигдје нема!? Непе они нас преварити! Иста нам је царевина!? Сви смо створени од једног Алаха и ред је да се волимо и помажемо рекао је бег субаши и десетару, који су се подобро нализали шљивовице.

Тога дана пола младиковачког урода нашло се на сигурном мјесту, а она друга половина подмиривала је дио обавезе према бегу и царевини.
Бег у Младиковину Јовика у Тешањ постала је стална пракса све док је трајала беговскокметовска сарадња.
- Код нас се за Которане каже: "Башка Турцибашка Которани", а ја за своје Младиковце могу репи: "Башка људибашка Младиковци" рекао је једном млади бег одушевљен дочеком, јелом, пипем и пажњом, а поготово очаран љепотом младе Младиковине.

- Младиковино моја! често је говорио пијани млади бег лијепој удовици, па се тврди да је по томе ово село добило своје име Младиковине.
Младиковци као и Врућичани воле да се шале на свој рачун, па су често на поздрав: "Здраво људи" одговарали: "Нисмо ми људи ми смо Младиковци". Да је то и данас тако потврдио нам је један из групе зидара на поздрав истим ријечима 30.07.1999. године кад смо се тамо нашли на задатку.везаном за историју села. Било је како је било, али кметовима је тек свануло кад је нестало бегова и беговата.