Манастири, Цркве и Гробља

По долинама и врлетима усорско-укринског краја много је предања о манастирима, црквама, капелама, гробљима и гробовима истакнутих личности. Све те локације немогуће је описати, јер су оне највећим дијелом напуштене, зарасле у коров и једноставно заборављене од околног становништва. Оно што се зна остало је без писмених доказа, па се тако не зна да ли је гробље пастирско, грчко, калуђерско, кужно и коме народу припада. Ипак, има неких локација које би се истраживањем дале идентификовати.

Ван сваке сумње највећу историјску, духовну и општу вриједност овог простора представља манастир Липље, а његова локација је позната. Данас је љепши и комплетнији него је икада био, а што је то тако треба захвалити господину Јефрему и особљу манастира. Његова историја нам је позната, а доста је речено и у проспекту о овом нашем великом споменику.

Спорна је локација манастира Ступје - Ступље. Петар Богуновић је у својој Монографији "Из усорског краја и околине" из 1937. године лоцирао овај манастир у Црквеној на саставку ријека Велике Усоре и Црквене. Бројна су предања народа наше планине да је Ступје заиста било у Црквеној.
На дан 31.07.1999. године био је и последњи мој покушај да дођем до нових сазнања и потврдило се оно што је Богуновић већ написао. Додатак томе је да су први калуђери дошли из Охрида и да су брду Орид - Охрид дали тако име због свог Охрида одакле су дошли. На том брду је направљена и градина као утврђење за одбрану манастира и склањање калуђера и народа у случају опасности.

На мјесту гдје је био манастир сво-јевремено је било радничко одмаралиште, а сада је стара кућа Раде Панића. Више те куће и локације манастира рекли су нам Перо Панић и други људи да су сахрањена тијела шесторице мушкараца и једне жене који су стријељани априла 1945. године из групе србијанских четника које су у Очаушу заробили парти-зани. Њихова гробница је под јабуком бјелицом изнад пута више Радине куће, па у случају истраживања овог терена ту чињеницу треба знати да нам не би дала погрешан траг или закључак. Љули кажу да тврђава никада није претраживана, па је могуће да се и у њој могли наћи неки манастирски предмети, јер калуђери су однијели само што је било најважније и што су могли а све остало
је да се манастир Ступље обнавља у Г.Вијачанима. У вези с тим тражено је објашњење од патријарха Павла, али годину дана одговора нема, а за ово питање много је заинтересованих грађана теслићке општине, посебно планинских села.
По предањима на нашем подручју је била и црква Светог Кузме и Дамјана, па се због тога лијева страна преко ријеке Усоре, Борја, Дубрава и Крњин, па чак до Драгаловаца и Фоче близу Дервенте назива Козмадања или Кузмадања. До 1708. године Комушанска жупа звала се Жупа Козмадања, а од тада Жупа Комушина. По неким нагађањима ова црква требала је да буде у Радишићима, Кузманима или на тромеђи Осивице, Ранковића и Ружевића - Плоче. Међутим, увидом у "Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа" издање САН Београд 1950. године нема ни трага о постојању такве цркве у подручју Усоре, Укрине или у даљој околини. Према томе, дилема је и даље дилема, па ако се до истине жели стићи мора се истраживати „у црквеним документима и државним архивима.   «
Има предања и о великим црквама Светог Петра и Павла и Светог Луке, али ни једно предање не упућује на локацију ових . цркава.
Знано је да је на овом простору некада било доста малих богумилских црквица, али њиховим нестанком изграђене су нове српске цркве у старо вријеме, вјероватно када су грађени и манастири, па се тако зна за локације ниже наведених црквених објеката:

1. Угодновићи: манастир на Трзну - црквиште које је добило име "Трзиште" да би се заварао траг Турцима о манастиру. На "Зборишту" је била мала црква за коју се тврди да су је жене и дјеца закопале у земљу како би је од Турака сачувале. Истраживање није вршено.

2. Прибинић: била је црква на Поповини - Гладнићи - сада Богданићи, а тврди се и код Садиковића. По неким предањима више куће Бранка Остојића код жељезног моста, био је манастир на десној страни пута. Поред нове српске цркве у Прибинићу је била мала капела као црквица за католике и гробље код Поповића, али су нестали.

3. Предање каже, а има и трагова, да се више куће покојног Нове Остојића у Булетићу - Прибинићу налазила црква. По предању то се некад звало Барићи, па је у истој цркви била и џамија, коју је опслуживао поп Лука - хоџа Лука. Муслимани су ишли петком и другим данима, а Срби недјељом у исту богомољу и молили се Богу по свом реду и закону.

4. На Очаушком лицу била је црква кад је манастир био у Црквеној. У неким гробљима Очауша биле су боље капеле, па је истраживање о томе у току.

5. Поред нове српске цркве у Блатници постојала је капела са звоником за католике, швапско и муслиманско гробље у новије доба.

6. У Чечави су биле двије цркве. О њима је све рекао поп Јеврем Станковић још 1882. године у "Босанској вили".

7. У Растуши је била једна црква по предању попа Јеврема.

8. У Укриници код Градине - тврђаве била је мала црква предање каже краљевска као и богате баште и виногради око цркве.

9. Мала црква у Врућици изграђена преко ноћи кориштена је до изградње нове, садашње цркве. Богуновић је ову црквицу описао и сликом представио у својој Монографији из 1937. године.

10. Уз манастир Липље била је призидана црквица звоник да би поп могао чинити молитву кад нема калуђера.

11. На Руднику је била мала црква на њиви Прикупи.

12. У Ереизима била је мала црква на земљи Павла Ереиза и још једна ниже у Пољима.

13. У Радишићима је засигурно постојала црква, а да ли је то она Кузме и Дамјана непознато је.

14. У Кузманима је постојала црква, а дилема је о цркви Кузме и Дамјана као и у Радишићима.

15. На Плочи у Осивици-Ранковић-Ружевић постојала је црква за коју се твди да је преко ноћи побјегла у Појезину. Дилема је и овдје о цркви Кузме и Дамјана, али и у вези са манастиром Липље-Осивица-Осовић што је посебно обрађено.

16. У Шњеготини је била црква на Карачу у старо доба, па је обновљена касније.

17. Предање каже да је и у Булетићу била црква која је преко ноћи нестала, украдена. Касније су се молили Богу под буквом коју је домаћин посјекао да му се не чини штета тако да су остали без цркве. Стари Прибињци су се често шалили на рачун тога: "Не да му се као Булетинцима у цркви".

18. Ђулић је чувена црква Вуковача о којој је било ријечи.

19. За цркву у Жарковини постоји предање да су је жене носећи земљу, пијесак и камен у прегачама затрпале и сакриле од Турака, али да је била близу воде и да је касније исту Усора срушила.

20. Много је мјеста која се зову "црквине" или "црквишта" у још неким селима и засеоцима, па је за вјеровати да су ту биле некад цркве.

21. О Џамији у Прибинићу, цркви у Комушини и још неким другим вјерским објектима Хрвата и муслимана писао је Богуновић у својој Монографији о овом простору 1937. године.
Тамо гдје није било цркава били су крстови и крижеви о чему има више предања на нашем подручју, па су се тако та мјеста и звала раније.
Нека гробља и капеле су споменуте кроз остале текстове, тако да су овдје намјерно изостављене.
Буде ли бољег врмена биће нужно даље истраживање, а поготово тамо гдје је остала дилема, а интерес постоји.
Манастир је смјештен на питомој заравни ушћа потока Млијечнице  у  рјечицу  Бистрицу.  Ово је  најшири  дио уске планинске котлине која се формирала уз ток Бистрице. Према живом народном предању манастир је задужбина Св. Саве, па је код предпоследње обнове (1867-1879) године на западном порталу као вријеме постанка наведена 1219. година. Липље се као насеље помиње већ 1273. године, али изричито као манастир, према засад познатим историјским изворима, помиње се тек крајем XV вијека у Крушевском споменику (споменик манастира Добруна код Вишеграда).