О Теслићу

Простор наше општине је дио Републике Српске односно Босне и Херцеговине, у свјетској и домаћој јавности је познат по ријеци Усори чије се име појавило 1225. године као Woosora, Wassora, Wazora и томе слично. Општина Теслић јавности је позната по граду Теслићу, а град Теслић своје име је добио по презимену Теслићи који су живјели на простору Барића до Горњег Теслића.

По предањима најпознатији је био Петар Теслић, газда, који је своје богато имање имао у Горњем Теслићу. Поред великог и плодног грунта земље, ораница, ливада, пашњака и шуме имао је млин, гостионицу, трговину, пилану, ковачницу и радионицу за свакојаке услуге народу. Око 1527. године чувени газда побјегао је у Сисак испред Турске најезде када је видио да бедем Војне крајине попушта и да ће овај простор бити запосједнут од Турака. Његово имање (зграде) нашло се у пламену како неби служило окупаторима. По предању на простору Горњег Теслића остао је као најпознатији неки Станоје Теслић, па се Горњи Теслић тада називао Горњи Теслић-Станојевић. Петар Теслић је направио познату ”Теслић бању” код Сиска и друге објекте. Из ове породице чувена су многа имена у Србији, Хрватској и другим мјестима.

Млади Петар Теслић био је виши официр у Првом свјетском рату на страни Аустрије, па га је Краљевина Југославија преузела у чину пуковника и уз велику отпремнину пензионисала врло брзо. Он је новац уложио у фабрику пића и жести у Петрињи гдје је 1941. године заклан од стране усташа заједно са своја два сина.

Предања о презимену Теслићи потврђена су у матици крштених 21. августа 1757. године када је крштена Илијана Јуре Барића из Теслића и мајке Анђелије Катић родом из Студенаца, а као кума уписана је Јела Иреизовић из Бежље.

Главна Улица (1929.)

Директор једног великог загребачког предузећа у Загребу представио се Свети Лукићу из Чечаве са ”Здраво земљаче” и објаснио да је његово поријекло од Теслића и да се презива Теслић. Ови аргументи довољно су убједљиви да се занемаре све приче како је Теслић  своје име добио по тесању и теслимљењу тесане грађе сплавовима и лађама низ Усору.
Усорска Долина и Усорска Котлина познати су још и као Табор (турски воји логор).

Захваљујући првом становнику Теслића Јефти Вуковићу родом из Осивице, угледном, познатом и признатом човјеку, власници земљишта ”Табор Поља” продали су земљу да би се изградила Дестилација дрвета и Пилана. Тако је на простору ”Табор Поља” (Теслић - Рудо Поље ) изграђена радничка настамба из које се почео и развио град који се појавио као ”Теслић”, а онај стари Теслић добио је слово ”Г” и постао Горњи Теслић.

Јефто Вуковић - први становник Теслића | Никифор Бојић - други становник Теслића

Овај наш простор тако је по имену града, али и Бање Врућице постао познат, а и до данас је задржао своју популарност у широј јавности. Без обзира на којекакве заврзламе и глупости, становници села и града имају разлога да се поносе својим Теслићем.

Данашњи изглед Теслића