Галамићи

Укриница као и други простор у околини насељен је касно, послије смиривања иза помора од куге. Када је то тачно било није лако рећи, јер како се зна куга је овим просторима или у околним општинама више пута харала. Данашњи Галамићи били су велики млинари кад је њихова ријека била јака. Мљели су за народ и то им је било занимање, а презивали су се Јованићи. Пошто је галама млинова била стална и јака сви пролазници су говорили о тој галами и галамићима, па су се Јованићи, који су се тако назвали, вјероватно, по неком Јовану, почели звати и остали су до данашњих дана Галамићи. Наводно су на ово презиме прешли кад је дошла Аустроугарска власт.

За Бијелце се тврди да су дошли из Прибинића. Наиме, по предању, неки Петар родом из Станара оженио се неком удовицом из Прибинића, која је довела два сина. Кад су одрасли подијелили су се. Једни су отишли на брдо код школе, а други су остали у Галамићима. Исте су лозе, али већ су, на неки начин, одрођени и прешли ону тачку сродства коју црквени и државни закони сродством сматрају.

Предање каже да су у Укриници некад живјели муслимани и да се више Галамића једно мјесто зове "Турскокужно гробље"? Једни га зову само Турско, а други и кужно, па се тачно не зна да ли је и једно и друго или само једно од та два назива.

Неки кажу због куге, а неки због хајдучије су муслимани прешли у Осивицу да би били груписани и безбеднији. Ако је кужно гробље заиста њихово онда је за вјеровти да су многи умрли и ту сахрањени.
Тврди се да је село Укриница добила име по ријеци Укрини, а ријека Укрина што је крњава ту јој је извор као и Велика.

Укрина која настаје из више извора без дугог тока. Укриница и читав простор око Градине заслужују посебну пажњу, јер је много предања која овом простору дају велики значај кроз историју.