Робинсон је нагласио да ће поднесак открити доказе добијене од Владе САД и доказе из истраге тима одбране, којима се утврђује да је Холбрук обећао Караџићу да му неће бити суђено у Хашком трибуналу уколико се повуче из политичког живота.

Он је раније најавио да ће се данас послијеподне обратити новинарама испред зграде Трибунала.

У међувремену, Караџић се обратио генералном секретару УН Бан Ки Муну и тражио да његовој одбрани буду достављени сви материјали који се односе на његов споразум са Холбруком, наглашавајући да је Холбруково обећање обавезујуће и за међународну заједницу.

"Ја сам испунио свој дио споразума и сада намјеравам да увјерим Трибунал да и он мора да испуни свој дио. Судско вијеће сматра да споразум није обавезујући за Трибунал, а ја тврдим да јесте, зато што је Холбрук дјеловао са јасним ауторитетом Савјета безбједности УН, тијела које је основало Трибунал", навео је Караџић у писму Бан Ки Муну.

Судско вијеће Трибунала одобрило је Караџићеву молбу за додатно вријеме за подношење захтјева за издавање налога министру иностраних послова Карлу Билту да да интервју његовом правном савјетнику.

Предсједавајући судског вијећа Ијан Бономи изразио је наду да ће интервју моћи да буде обављен прије статусне конференције заказане за 3. јуни, на коју је позван и представник шведске владе.

Караџић инсистира на разговору са Билтом, јер је он у вријеме склапања споразума са Холбруком био високи представник у БиХ, а у својој књизи је "детаљно писао о свом непосредном учешћу у напорима међународне заједнице у 1996. години да убиједе Караџића да се повуче са мјеста предсједника РС и не учествује на изборима".

Караџић подсјећа да је у марту 1996. године Билт посјетио тадашњег предсједника СР Југославије Слободана Милошевића и пријетио да ће искористити сва овлашћења према Резолуцији 1022 да поново буду уведене санкције УН, уколико Караџић остане на мјесту предсједника РС.

Амбасадор Шведске у Холандији је у писму Караџићевом савјетнику потврдио Билтову спремност да се састане с њим, иако, како се наводи, сматра да Холбрук није имао овлашћења да одобри било какву амнестију.

Радован Караџић оптужен је за геноцид у Сребреници и још 11 општина у БиХ, за злочине против човјечности и кршења закона и обичаја ратовања.

Крајем прошле недјеље, Тужилаштво је предало приједлог четврте измијењене оптужнице, у којем се - у дијеловима у којима се говори о "могућности да Караџић предвиди да ће се злочини догодити" - ријечи "можда" и "могуће" замјењују ријечју "вјероватно".

У измијењеној оптужници на 38 страна, овакве измјене су унесене на десетак мјеста.