Сабор је донио одлуку којом се потврђује Устав Српске православне цркве у Северној и Јужној Америци и одређују епархије на том простору.

Чланови Синода СПЦ до сада су, поред Патријарха Павла, били митрополит црногорско-приморски Амфиохије (Радовић), епископ жички Хризостом (Столић), епископ бихаћко-петровачки Хризостом (Јевић) и епископ милешевски Филарет(Мићевић).

Према ранијим саборским саопштењима, а у складу са уставом СПЦ, тумачено је да су мандати чланова Синода истекли јер су епископи Филарет милешевски и Хризостом бихаћки изабрани 2005. године а Хризостом жички и митрополит Амфилохије, који замјењује патријарха, 2007. године.

У одредбама Устава јасно стоји да Сабор бира чланове Синода "на двије године и то сваке године по двојицу", али је садашње управљање црквом и њено функционисање условљено одсуством патријарха Павла који је од 13. новембра 2007. године на лијечењу на Војномедицинској академији у Београду.

Према Уставу СПЦ, Свети архијерејски сабор кога чине сви епархијски архијереји највише јерахијско представништво и црквенозаконодавна власт у пословима вјере.

Свети архијерејски синод је највиша извршна (управна и надзорна) као и судска власт у свом дјелокругу и у његовој је надлежности сазивање редовног и ванредног Сабора као и дневни ред засједања највишег тијела СПЦ.