"Када би пекари снизили цијену хљеба, опет би могли позитивно да послују и сматрам да би, ако смо имали разумијевања и дозволили слободно формирање цијена, и они морали имати више осјећаја када је ријеч о потрошачима", рекао је Братић.

Он је подсјетио да је ове године постигнут значајан напредак када је ријеч о производњи пшенице, а нарочито кукуруза и додао да је обавеза Министарства да настави да подржава пољопривредне произвођаче.

"Наша обавеза је да наставимо да подржавамо пољопривредне произвођаче и зато морамо превазићи ову кризу и наставићемо да подстичемо пољопривредну производњу и у будућности. Ово су сада наше објективне могућности и унутар њих морамо да живимо и радимо", изјавио је Братић за "Глас Српске".

Када је ријеч о исплати подстицаја пољопривредницима за јесењу сјетву и динамици реализације мјера подршке, он је навео да је крајњи рок за доставу списка пољопривредних произвођача који су извршили сјетву био 1. децембар.

Он је навео да Министраство тренутно нема прецизан број ових произвођача, али сматра да их је мање него прошле године и додао да ће исплата ићи након обраде података.

"Урадићемо и контролу засијаности пољопривредних површина, како би они људи који су заиста радили и добили подстицаје", рекао је Братић.

Говорећи о провођењу Стратегије развоја у области пољопривреде, он је нагласио да ће ових дана бити активиран Револвинг фонд за обнову инвестирања у пољопривреду и да ће врло брзо бити пласирана средства која ће бити на располагању пољопривредним произвођачима и то у дјелатностима које су профитабилне, као што су воћарство и сточарство.

Братић је истакао да је Стратегија руралног развоја у завршној фази и да ће у јануару бити готов нацрт те стратегије која предвиђа развој руралних заједница.

"Циљ је да се људи задрже тамо гдје живе, а да би се то постигло морају им се обезбиједити услови за живот", рекао је Братић и подсјетио да су прошле године урађена три пилот-пројекта у Невесињу, Шековићима и Рибнику, који су послужили за израду Стратегије и на томе ће се Стратегија заснивати.

Говорећи о активностима Министарства на рјешавању проблема бруцелозе, он је подсјетио да је до прије десетак дана еутаназирано 18 300 грла стоке и додао да епидемија бруцелозе већ постоји.

Братић је истакао да је потребно основати посебан фонд за бруцелозу, јер ће се еутаназија обољелих животиња морати радити и у будућности, а за то је потребан новац.

Он је рекао да је власницима еутанизираних животиња штета, углавном, исплаћена и да је до сада за еутаназију и испитивање утрошено 6,8 милиона КМ, а да је покретањем програма искорјењивања бруцелозе планирано око 1,7 милиона КМ.